Otpor struke
protiv neodgovorne politike
Ljudski život je kratak, lekarsko umeće golemo, povoljan trenutak brzo prođe, iskustvo je važno, a odluka teška!
Hipokrat
Čekajući...kada će nam zdravstvo biti bolje
2016. je osim alarmantnih problema sa organizacijom sistema pružanja zdravstvenih usluga i (ne)bezbednošću zdravstvenih radnika u svakodnevnom radu, donela niz zabrinjavajući poteza i sličnih najava neodgovornih političara koji su doprineli isključivo unižavanju digniteta struke i kvaliteta zdravstveni usluga, i evo cela i dalje prolazi u čekanju. Čeka se na nove normative (nema ih, a stari koji su na snazi, se ne poštuju), čeka se na racionalizaciju JS kako bi više budžetskih sredstava ostalo za stabilizaciju vitalnih grana društva (dok JP gubitaši i dalje parazitiraju na teretu budžeta, otpuštaju se zaposleni u zdravstvu, prosveti, MUP-u i pravosuđu), čeka se na penziju (a ona sve dalja ili prisilna), čekaju se izbori (možda personalne promene omoguće uvid u greške prethodnika) ... čeka se na neki smisao u svemu ovome ali on zdravom razumu izmiče.
Prođoše izbori i opet čekanje... Sad čekamo da se konstituiše Vlada tj. da se “izborni plen” podeli koalicionim partnerima…a za to vreme gledamo kako se sredstva sa sopstvenih računa mnogih zdravstvenih ustanova nemilice troše (do dolaska novih direktora od kojih će "opet početi istorija da se stvara"), a posao čeka! Treba "uvesti red u zdravstvo" – omiljena je poštapalica naših političara, koji su blaženi u neznanju da bi prvo, ipak, trebalo da poznaju kako funkcioniše “organizam” zdravstvenog sistema da bi se dijagnostikovao problem, pa tek onda prepisala terapija. I opet se brzom prugom uvodi novi sistem kontrole rada zdravstva! U okolnostima u kojima se diretkori bave samo raspodelom para sa računa, a pomoćnici i upravnici veći deo radnog vremena “prave mrtvi” da bi što duže u foteljama ostali, i uspešno ne vide i ne čuju probleme sa organizacijom zbog smanjenja kadra, aparata koji ne rade jer je novac opredeljen za neku naučnu fantastiku… ili mnogobrojne povrede radne discipline, nadležno ministarstvo uvodi dugo čekani IZIS. Dugo čekani, svakako, jer je tako savremeno osmišljen način unapređenja dostupnosti zdravstvene usluge trebalo da omogući pacijentima da brže i lakše stignu do specijalističkog pregleda ili dijagnostike, ali ne da se prisilno nametne “rešenje” po sistemu virtuoznog skoka u bazen, za koji se zna da je prazan “jer pumpa za vodu ne radi, pločice su otpale, filteri nisu nabavljeni, a nema ni vode jer računi nisu plaćeni”!
Od milošte skraćen IZIS je zapravo Integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije i predstavlja centralni elektronski sistem, u kome se čuvaju i obrađuju svi medicinski i zdravstveni podaci pacijenata, podaci zdravstvenih radnika i saradnika, podaci zdravstvenih ustanova, zdravstvene intervencije i usluge izvršene u zdravstvenim ustanovama, podaci elektronskih uputa i elektronskih recepata, podaci o zakazivanju za specijalističke preglede, dijagnostičke procedure i hirurške intervencije. Ova jedinstvena informaciono-komunikacijska infrastruktura bi trebalo da omogući lakše i bolje planiranje u oblasti zdravstvene zaštite, poveća transparentnost informacija, blagovremeno izveštavanje pacijenata i šire javnosti, poveća kvalitet usluga i smanji vreme čekanja na tretman.
Naime, novi bi sistem BIO dobar, da “gradnja opet nije planirana od krova”! Započelo se sa povezivanjem svih nivoa zdrasvtvene zaštite, javnosti dajemo uvid u slobodne termine svakog lekara i svakog aparata, a pre toga nije zadovoljen ni minimum preduslova za realizaciju. Mnoge zdravstvene ustanove ne poseduju računare, a kamoli internet konekciju, da i ne pominjmo da postojanje nekog aparata pri zdravstvenoj ustanovi ne znači neminovno i da je u funkciji, jer na primer, postupak javne nabavke onemogućava brzo i efikasno otklanjanje kvara (kao što je bio slučaj sa aparatima za zaračenje na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici). Ili sve radi, ali ničemu ne služi, jer ako u pretragu na sajtu www.mojdoktor.gov.rs ukucate na primer EMG, rezultat je “nema slobodnih termina za narednih 6 meseci”. To mora da će obradovati svakog građanina Srbije i ozariti ga jer se novac od zdravstvenog osiguranja mudro ulaže u “poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga”, pa sada svako transparentno ima uvid u sve što mu pripada ali ne može da koristi. Zakonski osnovi za bilo koji plan rada ustanove se ne primenjuju (pre svega normativi na osnovu kojih bi trebalo das se prave kalendari rada), a novi se očekuju tek sledeće godine! Kad na sve to dodadomo i činjenicu da će zahvaljujući IZIS-u pacijenti iz cele Srbije moći da imaju direktan uvid u sve termine koji su (ne)dostupni u čitavoj zemlji, ili još gore, negde i postoji neki slobodan termin ali je pacijentu nedostižan jer pripada drugoj filijali RFZO, i taman dok obigra sve šaltere zbog “jednog papira”, termin će neko drugi popuniti.
Eto nama opet otvorenih vrata za napade na zaposlene u zdravstvu, za stalno prozivanje da se u zdravstvu prave veštačke gužve, da se ništa ne radi… a “racionalizacija” je desetkovala redove zaposlenih, pa je tako nemoguće postići i pređašnji obim posla. I opet iza svega stoje odluke neodgovornih političara koji se sa zaposlenima u zdravstvu i pacijentima poigravaju kao da su pokusni kunići.
Tako je Integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije (popularno ISIS umesto IZIS), osmišljen da obezbedi dostupnost zdravstvenih podataka svim učesnicima u zdravstvenom sistemu u skladu sa njihovim pravima, ulogama i odgovornostima, jednak posledicama koje prouzrokuje ISIS, jer neće kod korisnika i pružalaca zdravstvenih usluga izazvati mnogo manje užasa od sejanja straha koji uzrokuju teroristički napadi.
Dopunski rad lekara - najkoruptivnija oblast srpskog društva
Sredinom prošle decenije usvojeni su sistemski zakoni iz oblasti zdravstva koji nisu predstavaljali pomak u refomisanju zdravstva opterećenog kolektivističkim organizacionim modelom nasleđenim iz vremena dominacije socijalističke dogme. Umesto deregulacije i liberalizacije, novi zakoni su nametali formiranje dodatnih birokratskih struktura i procedura i predstavljali su anhronizam u potpuno promenjenom društvenom i ekonomskom ambijentu koji je težio građanskom i liberalnom modelu ustrojstva države.
Ipak, jedan član Zakona o zdravstvoj zaštiti, član 199. je i tada izazvao snažnu polemiku, kako u Skupštini, tako i u javnosti. Taj član je, prvi put u istoriji srpkog javnog sektora, omogućavao lekarima zaposlenim u državnom zdravstvu da istovremeno mogu da obavljaju "dopunski" rad u kao privatnici.
Drugim rečima, lekar zaposlen u javnoj službi finansiranoj iz budžeta je u radno vreme radio u državnoj bolnici, a posle podne je mogao da bude privatnik koji radi za svoj račun u istoj delatnosti. Izneti argumenti protiv legalizacije konflikta interesa su ukazivali da takva zakonska norma vodi u urušavanje principa na kojima počiva javni sektor i da će imati vrlo negativne posledice po zdravstveni sistem.
U oktobru 2010. godine, umesto ukidanja koruptivnog čl 199. kako je bilo predviđeno prvom verzijom Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ukinut je član 277. koji je trebalo da zabrani privatni dopunski rad javnih službenika u zdravstvu. Poslanici tada vladajuće većine na sednici Odbora za zdravlje su, uprkos argumentovanog upozorenja, glasali za koruptivnu izmenu Zakona.
Šest štetnih posledica po džep građana
Pacijent u Srbiji, dva puta plaća istu uslugu, jednom preko obaveznog zdravstvenog doprinosa od 10,2% na bruto platu, a drugi put iz džepa kada odlazi u privatni sektor da dobije uslugu koju je već platio preko doprinosa ali je nije dobio. Štete od legalizovanog konflikta interesa u zdravstvu u protekle tri godine su očigledne i građani ih prepoznaju jer su osetili njihove posledice.
Prvo, dolazi do smanjenja produktivnosti državnog sektora i stvaranja veštačkih lista čekanja. Što su duže liste čekanja pre podne u redovno radno vreme, privatna praksa, odnosno komercijalna "večernja klinika" sa "vanstandardnim uslugama" u državnoj ustanovi biće punija. Osnovni principi javnog zdravstva - jednakost, pravednost, dostupnost - padaju u vodu za većinu osiguranika koji ne mogu ponovo da plaćaju.
Drugo, zatvara se tržište rada: isti rade na dva-tri mesta, što nezaposlenim mladim lekarima bitno smanjuje mogućnost dobijanja posla.
Treće, zaustavlja se razvoj zdravog privatnog sektora, jer veliki broj privatnih ordinacija, posebno u univerzitetskim gradovima, funkcionise na parazitskom poslovnom modelu prevođenjem pacijenata preko državnih lekara-konsultanata.
Četvrto, dvojni rad državnih lekara onemogućava refundaciju miliona pacijenata privatnog sektora od strane RFZO, iako i ti pacijenti plaćaju obavezni doprinos. Iz ugla osiguranja, to je logično. Zašto bi osiguranje dva puta plaćalo istog lekara, i to jednom kroz platu u bolnici, a drugi put kroz nadoknadu u privatnoj praksi, i to za uslugu koju je već bio dužan da pruži osiguraniku? Ovim apsurdom ujedno se blokira integracija 8.000 privatnih ordinacija i apoteka u sistem obaveznog finansiranja, čime se Srbija dodatno udaljava od modernog konkurentnog zdravstva i standarda EU.
Peto, odbijanje RFZO da refundira osiguranika koji plaćaju lečenje iz džepa, najčešće usled nemogućnosti da dobije blagovremenu/kvalitetnu uslugu u državnoj ustanovi, dovodi do neprihvatljive pravne i finansijske diskriminacije.
Šesto, iskrivljeni mehanizmi ponude i potražnje u zdravstvu usled koruptivnog podsticaja dovode do enormnog rasipanja i pogrešne alokacije oskudnog resursa. Međutim, iako su ove štetne posledice pokazale svu opravdanost kritike čl. 199, snažne interesne grupe povezane sa tada vladajućiim političkim stranakama, uprkos javnom upozorenju su u Skupštini Srbije uspeli da izmene Zakon o zdravstvenoj zaštiti u svoju korist.
Stanje legalizovane korupcije u zdravstvu je i zvanično konstatovano u odgovoru Vlade RS na Upitnik EK za Poglavlje 23 (pitanje 36) gde je ova oblast ocenjena kao prva po korupciji u javnom sektoru. I Evropski parlament je u svojoj Rezoluciji br. B7-0188/2012 o napretku Srbije u procesu evrointegracija izrazio zabrinutost zbog sistemske korupcije u zdravstvu Srbije.
Organizacije koje vrednuju kvalitet zdravstvenih sistema u Evropi već godinama ocenjuju Srbiju slabim ocenama i svrstavaju je među poslednje države po kvalitetu usluga i zadovoljstvu pacijenata uz isticanje činjenice o nesrazmerno visokoj potrošnji praćenoj slabim zdravstvenim rezultatima. Rešenja u stimulaciji najproduktivnijih odnosno najrizičnijih medicinskih specijalnosti postoje u više zemalja sa Bizmarkovim zdravstvenim sistemom (Nemačka, Holandija, Švajcerska...) i u tom pravnom okviru bi trebalo i srpsko zdravstvo da traži način nagrađivanja svojih kliničara. A to podrazumeva ukidanje čl. 199 i redefinisanje modela stimulisanja koji se ne bazira na lažnom egalitarizmu.
Nažalost, uprkos svih ovih konstatacija i upozorenja o koruptivnom i štetnom karakteru ovog člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti proteklih godina, ni ministarstvo zdravlja u mandatu 2014-2016 nije pokazalo nameru da ukine legalizovan konflikt interesa. Krajem 2015. godine došlo je do ponovne izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti gde su i dotadašnja formalna i sporedna ograničenja za čl. 199 ukinuta tako da ova štetna norma dobija još veći koruptivni kapacitet.
Treba napomenuti da su ovakve izmene zakona suprotne ciljevima Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije usvojene 2013. godine gde se u odeljku 3.7. o zdravstvu jasno naglašava neophodnost uklanjanja rizika konflikta interesa javnih službenika u sistemskim zakonima kao i pratećem Akcionom planu za sprovođenje nacionalne strategije. Navedeno postupanje zdravstvenih institucija zabrinjava jer dodatno otežava otvaranje pregovora o Poglavlju 23 kao ključnom za borbu protiv korupcije.
Stoga i zahteva posebnu pažnju svih zainteresovanih domaćih i inostranih činilaca za proces evropskih integracija Republike Srbije.
Auto teksta:dr Draško Karađinović
Od nepovoljnih činjenica o stanju našeg zdravstva, koje u tesktu iznosi predsednik NVO Doktori protiv korupcije, zabrinjava više jedino nezainteresovanost nadležnih da se pozabavi ovim očitim problemom, pa je tako ova naša lična bruka postala tema pregovaračkog poglavlja 23. Sa jednakim nedostatkom sluha tretiraju se i svi ostali organizacioni problemi nastali usled modus operandi „ovo mora proći, nije bitno kako“ pa tako nadležne po zdravstvenim ustanovama, ali i krovnom ministarstvu, nimalo ne dotiče ogromno nezadovoljstvo zaposlenih u zdravastvu, očaj pacijenata i utisak koji sve ovo izaziva kod ostalih građana Srbije. Zato ovde prenosimo neke od komentara na pomenuti tekst sa sajta http://www.021.rs/Info/komentari/137340
Deki:ništa nije slučajno
Kome je u suštini najviše odgovaralo sedenje na dve stolice.....ukrštanje privatnog rada sa resursima države ( instrumenti, prostor itd)?
Pa naravno grupi lekara funkcionera koji su i dalje mogli neometano da ucenjuju pacijente da za besplatne usluge plate. Naravno u toku radnog vremena korimpiranih lekara koji zvanično rade u državnoj službi se stvara slika neuređenosti zdravstvenog sistema, nefunkcionalnosti medecinskih aparata, dugih lista čekanja itd....a sa druge strane je u ponudi prijatni mirišljavi ambijent čekaonice gde se sve završava sa osmehom mlade medicinske sestre u nekoj privatnoj ordinaciji. Pa da se ne lažemo ..danas većima doktora fukncionera poseduje neku kliniku ili firmu za nabavku medicinske opreme.
Bozz: blago vama
Sistem je potpuno slupan. Velika većina u državnim ustanovama su nestručnjaci, nečija deca, unuci. Imate čitave hirurgije, urologije ... sa dva- tri prezimena. Top su deca koja su završila fakultete, zna se kako, uz maalu pomoć roditelja. Kvalitet nije u modi. Proverite prezimena na urologiji u Novom Sadu. A što je lošije državno zdravstvo, a svakako je loše, privatno će cvetati. Ali barem tu možete da birate prezime i stručnost lekara. Kakva država, takvi i poslanici, lekari, policajci, sudije ... Neka nam je Bog u pomoći
Sava: hajka
Neverovatna hajka na lekare se nastavlja.Iz prve ruke kazem da je vecina lekara BEDA.I to onih koji bi trebalo da vode pricu Vaseg lecenja opsta medicina i urgentne sluzbe kad je najhitnije.ONI BAS I NEMAJU NEKE MOGUCNOSTI DODATNE ZARADE U OVOM SISTEMU.I moraju da odrade svoje radno vreme jer nisu profesori da poturaju druge da rade za njih,a po pravilu nisu NECIJA deca.Pored toga moraju da idu na usavrsavanje za licencu.I nije tacno da su nestrucni i neradnici.Sistem je jako ,jako los,ali nije bilo prave reforme.Bolesnih je mnogo vise,a lekari su JEDINA PROFESIJA KOJOJ JE DUGO USKRACIVANO STRUCNO USAVRSAVANJE ,tj specijalizacija iz sopstvenog dzepa. i gde je zabranjeno zaposljavanje,iako postoji jasna potreba za istim,pa imate preko 50/60 pacijenata dnevno.A profesor se bavi SAMO ODREDJENOM OBLASTi,tj UŽOM OBLASTI. Časna i cenjena profesija je dovedena na dno.A setite se da su samo najbolji isli za lekare
LOL:
Lekarima je ovaj dosadasnji sistem ostvarenje sna jer u bukvalnom smislu mogu da rade sta hoce. Na dobitku su kako god okrenes tako da mozemo da ocekujemo mitinge i strajkove ako se ovaj zako drugacije regulise. Ovo je nista drugo do zakonom regulisana lekarska mafija. Svi znamo da ako ne mozes nesto odraditi u drzavnoj ambulanti/bolnici moras ici privatno kod lekara iz te ustanovi pa posle imas protekciju i ubrzan dolazak na red.Naravoucenije ne primaju mito vec imaju regulisanu naplatu po tarifi privane klinike. Ovo niko ne zna a u stvari svi znamo i cutimo i trpimo jer mislimo da bolje ne moze.Od pocetka ove godine ovu situaciju sam dozivela sa ginekologom, nefrologom ,kardiologom i urologom. Nista nije moglo regularno da se sredi u roku nijedno snimanje ,analiza odlaskom kod privatnika cije dobar dan platite pet hiljada imate ctg sledeci dan uradjen u bolnici preko reda a 6 meseci se inace ceka. Veoma sam razocarana i nadam se da ce im neko vec stati na put.
Mile: promene
Prvo promene u glavama poslanika koji sede u skupstini,oni su generator svakog nezakonitog poslovanja gradjana.Mora postojati ispravna referenca a zatim uvoditi red,prvo u policiju,tuzilastvo i sudove nakon toga ostali segmenti drustva.
-
sramota
Da ne govorimo o izrabljivanju specijalizanata volontera koji protivzakonito rade i dežuraju za NULA dinara. Ne dobiju za celo dežurstvo čak ni kiflu. Sramota. Šta uvaženi profesori misle od čega žive specijalizanti, od vazduha?? Pri tome da se bar ljudski ponašaju i da podučacaju, ljudi napuštaju specijalizacije zbog mobinga... Niko ne sme ništa da kaže niti da se pobuni zbog straha...
-
Pištaljka
Nema sredstava za decu, a ima za rođaku Janka Veselinovića koji je u upravnom odboru dečije bolnice. Devojka koja nema ni 30 godina a postavljena za načelnicu.. Rođeni ujak joj je bio direktor te iste bolnice.. Kakav nepotizam žutih i Janka Veselinovića.
-
Veternik
Važno da se o postavljanju načelnice i nepotizmu po nalogu Janka Veselinovića ne govori!! Dok on protestuje protiv premijera nema sredstava za najbitnije, ali zato za mladu načelnicu ima!!
hm
Mozda i da se ispita zbog cega su na bolovanju. Neuobicajeno velik broj je na psihijatrijskom lecenju zbog posledcia mobinga i zlostavljanja kakvo ljudi izvan KCV ne mogu ni da zamisle.
-
Predjite u klinicki da vidite sta se tamo tek desava!!!
-
Razumljivo je da na sajtu lokalnog novosadskog radija ima najviše komentara na novosadske zdravstvene ustanove, ali važno napomenuti da su poslednji komentari o mobingu bili vidljivi na sajtu 7.6.2016. a da ih danas nema, niti je neko sa 021.rs razmatrao ovu temu.
Ovo bolje od svega ilustruje stanje u kom je naše zdravstvo i užasne uslove rada u kojima najhumanija struka treba da savesno i na najbolji način leči narod.
Dečija bolnica s manjkom zaposlenih zatrpana poslom, nadležni ćute
Novosadska Dečija bolnica bila je prinuđena da nabavlja jeftiniji materijal i hemikalije za analizu plodove vodice i druge citogenetske analize zbog komplikovane procedure u javnoj nabavci krajem prošle godine.
Ova ustanova već mesecima ima problem s analizom plodove vodice - amniocentezom. Majke bi rezultate trebalo da saznaju u 24. nedelji trudnoće, ali ih čekaju i po sedam nedelja, što otežava proveru zdravlja bebe.
SRAMNA ZAMENA TEZA
Ministarstvo zdravlja i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) su 06. aprila u Palati Srbija predstavili zaključke i preporuke studije "Iskorak ka efikasnijem zdravstvu i boljoj usluzi za građane", u kojoj, paradoksalno, nema ni slova o unapređenju kvaliteta zdravstvenih usluga, osim ako konstatacija da je"naš zdravstveni sistem finansijski neodrživ" nema neku čudesnu moć da pomogne bolju uslugu za građane – za šta odgovorno tvrdimo da nema osnova.
Reč je, zapravo, o još jednoj sramnoj zameni teza pri čemu naše ministarstvo, ovaj put pod okriljem Američke privredne komore, javnosti želi da predstavi kako je zdravstveni sistem „glomazan“ te takav skup i neodrživ, i nije da oni ne znaju da obezbede uslove za njegovo funkcionisanje.
Da li je javni sektor predimenzioniran_?
U Srbiji se za zaposlene u javnom sektoru izdvaja 10,5 odsto BDP-a, što je manje od izdataka koje imaju neke centralne i istočno evropske zemlje.
- Da smanjimo izdatke za samo dva odsto bili bismo među zemljama koje najmanje u Evropi troše na javni sektor - ističe saradnik Instituta za evropske studije.
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU POD ZAŠTITOM SINDIKATA
Zašto se nemedicinski kadar „prevodi“ u medicinski – novo je pitanje koji daje odgovor na staro pitanje – zašto sindikati ćute? – zato što pod zaštitom „sindikalnog delovanja“ i zaštite interesa zaposlenih savetuju zaposlenima u administraciji da „na brzaka“ završe privatnu srednju medicinsku školu, i da tako radna mesta sačuvaju.
Neki predstavnici sindikata su čak otišli tako daleko da su organizovali sindikalni sastanak na kom su prisutni (administrativni radnici sa srednjim, višim i visokim obrazovanjem) dobili „sindikalni savet“ kako da se zaobiđe novi krug racionalizacije, i tom prilikom im je predstavljen direktor privatne medicinske škole koji je ponudio „razrađenu šemu“ (?!) s novinom ubrzanog polaganja razlike predmeta za „zdravstvenog statističara“. Tako su zaposleni, umesto saveta, u skladu sa smislom sindikalnog udruživanja i delovanja u cilju zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa, dobili novo poniženje.
Ministarstvo zdravlja otpušta sve zaposlene nemedicinskog kadra iz svih ZU
Rukovodstva svih zdravstvenih ustanova su iz Ministarstvu zdravlja USMENO obaveštena da će svi nemedicinski poslovi biti "OUTSOURCE" jer su "skupi" za održavanje (?!?!). Iako je protivan ustavu, protivan zakonu, očiti sukob interesa, nasilno se nameće žurba da se ovaj posao završi. Zaposleni u zdravstvu se pitaju u čiju korist, svakako ne pružalaca, niti korisnika zdravstvenih usluga.
Podsećanje na već poznatu matematiku: u plate zaposlenih u zdravstvu (i "belih mantila" i nemedicinskog kadra) ugrađen je koeficijent koji zamenjuje topli obrok i regres i od 2002. čini deo plate! Matematika je jasna: kada se od trenutnog koeficijenta plate spremačica oduzme ta stavka (nekih 3,17) one rade za oko 7.000,00 dinara! Oštećeni su svi zaposleni, svih struka i nivoa obrazovanja, ali je užasna razlika koja postoji između zdravstvenih i nezdravstvenih radnika! Zavisno od visine školske spreme, zdravstveni imaju za 5.000,00 i više razliku u početnoj plati od nezdravstvenih istog nivoa obrazovanja! Primer je radnik sa srednjom školom koji ima koeficijent 10,20 i med.sestra tehničar sa 12,59! I to je samo osnovna plata, tako medicinske sestre sa prekovremenim radom i dežurstvima imaju veće plate od administracije sa visokom stručnom spremom, koja iako takođe ostaje duže od radnog vremena da bi se sav posao postigao, ne može da piše prekovremene sate, jer za administraciju novca nema. Na sve to, nemedicinski kadar se sada tretira kao balast, višak, iako potreba za poslovima koje oni obavljaju ne prestaje, već se naprotiv, poslovi uvećavaju!
Mi nemamo partijske knjizice, jer ne želimo da nam se nalaže šta i kako da mislimo, ali to ne znači da nas politika u smisli brige za dobrobit društva u celini ne zanima, naprotiv! Zato i dižemo glas protiv partijskih poslušnika, vladavine loših đaka, ambicija bez uporišta u stručnosti, lažnog sjaja i narodnog očaja, nepotizma, kvazistručnosti, belog štrajka i svakog vida korupcije!
Ovo je mesto susretanja za sve koji žele da se smisao života i egzistencije vrati u naše živote, i spremni su da se zato založe snagom svojih beskompromisnih
radnih biografija.
Pobeda, iako mala, ali je ipak probedila uspavanu Srbiju. Novinari počeli da objavljuje tekstove na koje žmure godinama.
Ponovo napad na zdravstvene radnike
Лекарка и медицинска сестра из екипе службе Хитне помоћи нападнуте су у суботу увече у Kраљеву, jављаjу београдски медиjи.
Докторка Вања Блажић и медицинска сестра Светлана Mилић нападнуте су у насељу Рибница, где jе хитна помоћ дошла како би указала помоћ пациjенту Р.M. (75) коjи jе здравствено био лоше, пренео jе "Блиц".
Њих jе напао његов син, у алкохолисаном стању, претећи им репертираним пиштољем.
Bilans 2016.
-
11.01.2016. ubijena medicinska sestra
-
12.01.2016. Vekić: uskoro radna grupa
-
13.01.2016. Zdravstveni sistem nije ugrožen
-
14.01.2016. Položaj zdravstvenih radnika u društvu i najava štrajka
-
18.01.2016. Poboljšana bezbednost zdravstvenih radnika?
-
Donor postaješ čim se rodiš?
-
Legalizacija eutanazije
-
Subotica: Otišlo više od 200 medicinskih radnika
-
Vujović: još manje plate tokom bolovanja, ali i godišnjeg i slobodnih dana
-
Ginekolog ima 13 minuta za pregled
-
5000 čeka operaciju katarakte
O nama
Mi smo zaposleni u zdravstvu, profesionalci od integriteta u svojim oblastima rada, a postali smo potpuno neprepoznatljivi u sistemu pružanja zdravstvenih usluga, jer se na rukovodeća mesta zdravstvenih ustanova postavljaju političari koji su zaslepljeni ličnim oportunizmom, odavno izgubili iz vida prerogative humanosti struke pema pacijentima, profesionalizma prema kvalitetu posla i kolegijalnosti prema saradnicima.
Mi smo odgovorni profesionalci svesni zakonske obaveze i moralne odgovornosti i zato se svojim profesionalnim integritetom zalažemo za opšte dobro! Više ne pristajemo da radimo u ime i za račun nestručnih partijskih poslušnika čije je postavljanje na ključne rukovodeće pozicije u zdravstvu dovelo do potupnog urušavanja zdravstvenog sistema.
Podrška
Pruža besplatnu pravnu pomoć
i savete za antikorupcijsko
delovanje.